Poslednji dan savremene ekskurzije počinjemo u Australiji

Zdravo, drugari.

Ja sam Sara Popov Petrović, nastavnica srpskog jezika i književnosti u Savremenoj osnovnoj školi, i biću vaš današnji vodič. Da li ste spremni da se upustite u nezaboravnu avanturu koja sledi na putu ka najudaljenijem i najmanjem kontinentu na Zemlji?

Hajdemo zajedno da otkrijemo šta sve to krije daleka Australija, spremite se jer nas čeka dugačak put. Krećemo!

Naše prvo odredište je grad na jugozapadu Australije koji zapljuskuju vode Indijskog okeana. U pitanju je Pert, glavni grad Zapadne Australije. 

Grad Pert

Pert je grad koji je bogat raznovrsnim sadržajima, nudi mnogo toga što bismo mogli da vidimo i posetimo, a mi ćemo za početak prošetati uz reku Svon, simbol grada Perta. Ulazimo u jedan od najvećih gradskih parkova, Kings park. Prolazimo pored aleja eukaliptusovog drveća, koje je karakteristično za Australiju, sigurna sam da ste čuli za njega, a sada imate priliku i da ga vidite.

Ulazimo u botaničku baštu koja sadrži preko 2.000 vrsta zapadnoaustralijske flore.

Ono što me fascinira jesu razne vrste akacija i eukaliptusa za koje nikada nismo čuli niti ih videli i mnoštvo boja i mirisa koji nas preplavljuju. Vidimo i veliko drvo baobaba, nalik onome što smo videli na Madagaskaru, ali nam kažu da je ovo neka druga vrsta tog drveta. Ovaj park je interesantan po tome što se u njemu nalazi Toranj DNK, koji se sastoji od 101 stepenice u obliku spirale.

Kings park i botanička bašta – Pert

Pošto smo se upoznali sa australijskom florom, uputili smo se ka zoo-vrtu Perta. Ovde možemo videti neobične životinjske vrste koje su karakteristične samo za ove predele, poput numbata, vrste mravojeda, zapadnoaustralijske torbarske mačke, močvarne kornjače i drugih. Kažete da vam ova mačka baš i ne liči na pravu mačku? Slažem se, to je samo vrsta koja nosi takav naziv i nema prevelike sličnosti sa običnim mačkama. Životinjski svet je raznovrstan i šarenolik…

U jednoj dugačkoj šetnji centrom grada imamo priliku da vidimo koliko je bogat kulturni sadržaj ovog grada. Oduševili su nas gradska biblioteka, zatim Pozorište „Crni labud”, Zapadnoaustralijska opera i balet, pertska arena sportova… Ovaj grad zaista ima svašta da ponudi. Nastavljamo svoj put kroz Australiju. U Pertu ćemo se ukrcati na voz i krećemo na jednu uzbudljivu vožnju indopacifičkom železnicom. Da li ste znali da ovaj voz spaja dva kraja kontinenta – Pert na zapadu i Sidnej na istoku?

Ulazimo u ravnicu Nularbor, polupustinjski predeo južne Australije. Pogledajte ovo neverovatno prostranstvo. Zanimljivo je da „nularbor” na lokalnom jeziku znači „nema drveća” i, zaista, ovaj predeo i izgleda tako. Voz se sada kreće kroz najdužu železničku pravolinijsku trasu na svetu, dugu čak 500 kilometara. Zamislite, nijedno najmanje skretanje čak 500 kilometara!

Ravnica Nularbor

Ovo je prizor koji smo čekali otkad smo došli u Australiju. Kenguri spokojno trčkaraju kroz ovu nepreglednu ravnicu. Ovo je crveni kengur, vrsta koja je ime dobila zbog boje svog krzna. Kao što sigurno znate, kenguri su torbari – to znači da svoje mlade nose u torbi koju imaju napred u donjem delu stomaka. Crveni kengur je najveća vrsta od svih, zaista deluje impozantno kada se uspravi.

Da li ste čuli za legendu o tome kako su kenguri dobili ime? Nekada davno, pre oko 250 godina, istraživač Džejms Kuk je lutao australijskim predelima i, videvši ovu životinju, pitao je lokalno stanovništvo kako se ona zove. Oni su mu, ne znajući njegov jezik, odgovorili „kenguru”, što znači „ne razumem”. Kuk je zabeležio ime i od tada se ove životinje zovu kenguri.

Danas znamo da je to samo mit, ali ipak dobro zvuči, zar ne?

Kenguri

Sada napuštamo voz i krećemo malo severnije i dublje u australijsku divljinu. Naša sledeća stanica je Kuber Pidi. Uh, kako je ovde samo vrelo! Ima preko 30 stepeni i nema nikoga, pitate se o čemu se radi? Ovaj gradić je svetska prestonica opala, dragog kamena koji se ovde iskopava. Da nema opala, Kuber Pidi ne bi ni postojao, a pošto je izuzetno vruće, svi objekti su izgrađeni pod zemljom.

Grad Kuber Pidi

Idemo da posetimo nešto što je jedinstveno u celom svetu – crkvu pod zemljom. Srpski iseljenici i radnici u rudnicima izgradili su crkvu pod zemljom i posvetili je Svetom Iliji. Zaista, prizor koji ostavlja bez teksta. Freske su isklesane u crvenom kamenu, a ikonostas je napravljen od stakla.

Nastavljamo još dublje u divljinu, tačnije u centralni deo kontinenta. Oko nas je sve pusto, ravno i suvo, ali pogledajte, na horizontu u daljini se nešto ističe. To je vrlo zanimljiva i jedinstvena planina – Uluru.

Planina Uluru

Ovo je sveto mesto lokalnog australijskog stanovništva – Aboridžina, starosedelaca Australije. Smatra se da su na ovaj kontinent došli iz jugoistočne Azije pre 30.000 godina. Danas čine svega 3% stanovništva Australije. Mnoge legende su povezane sa ovim mestom – o nastanku sveta, prvim bićima koja su hodala zemljom, duhovima predaka lokalnih naroda…

Uživaćemo u tišini i miru koji ovim predelom vladaju.

Put nas sada vodi u Alis Springs, gradić usred australijske pustinje, veoma popularno mesto za odmor, rekreaciju, opuštanje i uživanje u prirodi. 

Posle napornog prvog dela naše ture ovo je idealno mesto da predahnemo. Pogledajte samo u daljini, to je australijski pas – dingo. Liči na vuka, ali ipak nije, moguće ga je čak i pripitomiti. 

Alis Springs

Nakon predaha u Alis Springsu, naša ekskurzija nastavlja se prema severu. Napuštamo pustinjske predele i ulazimo u nešto vlažniju klimu. Naša sledeća stanica je Nacionalni park „Kakadu”. Ovo je jedan od najživahnijih lokaliteta u Australiji. Da li ste znali da ovde živi preko 12.000 različitih vrsta insekata, ptica, sisara, reptila? Zaista impresivna brojka.

Park „Kakadu”

Kažu da su dva načina idealna za upoznavanje ovog nacionalnog parka – sa zemlje i iz vazduha. Mi ćemo iskusiti kako je to leteti nad ovakvim prirodnim lepotama. Vreme je za helikoptersku turu!

Ispod nas se nalaze reke koje su ispresecale i usekle veoma strme kanjone i klisure. Stene su prekrivene različitim vrstama tropskih biljaka, a predstavljaju dom za preko 250 vrsta ptica. Mnoge od njih žive samo ovde i nigde više na svetu! Pomenuću vam samo neke – crnoglava rozela, prugasti loriket i prugasta medarica. Prava egzotična imena, zar ne?

U ovom ambijentu pravimo predah, nešto kasnije nastavljamo našu savremenu turu po Australiji, a „skoknućemo” i do Antarktika.