Dobro došli na jednu veličanstvenu turu po prašumama Amazonije, pustinjama Čilea i ostrvima Galapagosa. Dobro došli na kupanje pod vodopadima Venecuele. Dobro došli u doba jedne od najstarijih ljudskih kultura. Da, dobro pretpostavljate, stigli smo u Južnu Ameriku!

Ova tura će biti drugačija od standardnih. Nisu vam potrebni ni preteški rančevi, litri vode ili kilogrami sendviča. Potrebni su vam kilogram dobrog raspoloženja, kilogram i po mašte, dva litra osmeha, a kao začin malo avanturizma. Sve to treba ispeći na visokoj temperaturi pustinje Atakame i poslužiti svojim ukućanima. O da, pozovite i njih i možete im vi biti vodiči na možda još uzbudljivijem putovanju koje sledi.

Šta reći za državu sambe, u kojoj je ples način života? Šta reći o nepreglednim favelama, o gradu koji je dom preko šest miliona ljudi?

Brazil je sam po sebi egzotičan, a Rio, kao bivši glavni grad Brazila i portugalskog carstva, vodeći je u pregršti ritma karioka koje iz njega izbijaju. Inače, Brazil je bivša portugalska kolonija, otuda portugalski jezik u najvećoj državi Južne Amerike.

Čujete li? Osećate li kako vam se telo pomera u ritmu muzike? Šta je ovo, koji je ovo ritam? Iz kog sveta potiče? Kako se igra? Ooo daa… To je samba, brazilska samba. To je ritam karnevala, Rija, Amazonije… To je kapuera i ples s loptom mališana po favelama. To je Brazil, to je ritam, to je melodija.

Kada pomislimo na Brazil i Rio de Žaneiro, prva nam je asocijacija: karneval. Kako da to zaobiđemo i kako da time ne počnemo našu avanturu kada je to jedna od glavnih atrakcija ovog grada?

Karneval u Rio de Žaneiru zvanično počinje u poslednji petak pre uskršnjeg posta i traje do prepodneva sledeće srede. Tradicija karnevala seže u daleku 1929. godinu i svake godine biva sve življi, sve više simbol zemlje karioka.

Raznobojna parada članova škola sambe smatra se najspektakularnijom proslavom na svetu. Specifični kostimi, nepregledne kolone učesnika i mase zadovoljnih gledalaca.

Rio de Žaneiro

Među zaštitne znake Rija svakako treba dodati i prelepe peščane plaže okupane suncem i ušuškane u melodiju i ritam koji danonoćno ispunjavaju sve ljude koji se na njima zadese: Kopakabana, Ipanema i mnoge druge čine Rio jednim od najpoželjnjih letovališta na svetu.

Gledajući iz ove perspektive, Rio je grad iz snova!

Plaža Kopakabana

Ljubitelje istorije, ali i sve ostale, mora zadiviti pogled sa najviše tačke Rija, koju krasi statua Hrista Spasitelja i odakle se pruža veličanstven pogled na panoramu ovog grada.

Zanimljiva je priča o ovoj statui, te bih vas zamolila da otresete sa sebe pesak Kopakabane i Ipaneme i pođete sa mnom na planinarenje. Šalim se, pođite na Korkovado, brdo od 709 m nadmorske visine, kako biste se upoznali sa još jednim simbolom nekadašnjeg glavnog grada Brazila.

U čast stogodišnjice nezavisnosti, 1922. udaren je kamen temeljac ovoj velelepnoj građevini, da bi sama njena izgradnja počela četiri godine kasnije. O veličini i grandioznosti ovog spomenika govori i činjenica da je on ubrojan u sedam svetskih čuda novog sveta! I on godinama danonoćno bdi i čuva ovaj divan grad kao njegov zaštitnik.

Statua Hrista Spasitelja na brdu Korkovado

Kada spustite pogled niz dolinu, videćete još jednu građevinu koju će ljubitelji fudbala odmah prepoznati. Reč je o „Marakani”, ali ne onoj beogradskoj, ne onoj koja pripada FK Crvena zvezda, već brazilskoj „Marakani”, domu igrača „Flamenga” i „Fluminesea”.

U vreme kada je izgrađen, davne 1950, ovaj stadion bio je jedan od najvećih na svetu. Imao je tada neverovatnih 200.000 mesta za stajanje, a posle rekonstrukcije i renoviranja 2013. godine, stadion prima i dalje značajnih 78.838 posetilaca.

Upravo je na ovom stadionu 1978. godine legendarni Pele odigrao poslednju utakmicu za Brazil, i to protiv Jugoslavije!

Put nas dalje vodi u same korene južnoameričke civilizacije, u carstvo Inka, jednog od najstarijih naroda naše planete. Idemo u Maču Pikču.

Kada kročite u ove drevne ruševine velelepnog grada koji je bio simbol jednog naroda, carstva i sile, ne možete da ne čujete šapat drevnih vremena, šapat naroda koji je bio jedan od najnaprednijih za svoje vreme, naroda koji je imao prve puteve i prve sisteme navodnjavanja, naroda koji je nestao preko noći. Sva ta njegova mudrost ugrađena je u temelje ovih ruševina, u svaki kamen koji je čuvao narod Inka od evropskih osvajača.

Danas se ovaj drevni grad nalazi u državi Peru i predstavlja njen dragulj, koji je proglašen jednim od sedam svetskih čuda i koji privlači mnogobrojne turiste.

Sada se sigurno pitate kako je jedna takva civilizacija, koja je naseljavala ovaj grad, jednostavno nestala ako se zna da je bila veoma napredna za ono vreme? Priča je mnogo koje se šapuću među ljudima, ali zna se da ih nisu strani osvajači istrebili.

Jedna od tih priča je da je strašna bolest došla po ovaj narod i da je na taj način Maču Pikču ostao bez svojih stanovnika. Druga već kaže da su Inke ciljano napustile ovaj grad, uništile puteve koji vode do njega i pustile da ga obraste šuma i ostala vegetacija kako bi ga sačuvale od Evropljana.

Jedno je sigurno: ovenčan Andima, ovaj grad ne može da ne izazove divljenje svakog posetioca. Smešten na više od 2.000 m nadmorske visine, vekovima stoji kao kruna ovog planinskog venca i svedoči o nekim drugim, zaboravljenim vremenima.

Uostalom, zašto pričati dalje, prošetajte ovim gradom, uverite se sami! Nakon što istražimo ovaj drevni grad, idemo na sledeću destinaciju – Galapagos – da naučimo ponešto i o teoriji evolucije.

Maču Pikču nalazište