Naši mali umetnici iskoristili su sunčan dan da ukrase dvorište Savremene osnovne škole šarenim bojama. Učenici III-1, zajedno sa učiteljicom Brankom Milićević, nacrtali su divne letnje motive, ali i ono što se podrazumeva svaki put kada se kreda uzme u ruke – čuvenu igru „školica”.

Kako se pojave prvi zraci sunca, neizostavne su igre sa kredama. Krede su tu da vode decu ka razvijanju kreativnosti i mašte. One su kao materijal idealne da kod dece probude volju za crtanjem i stvaranjem zanimljivih formi, kojima se podstiče njihova kreativnost.

OD DVORIŠTA SMO ZA ČAS NAPRAVILI PRIRODNU LEPOTU

Deca, nemajući jasnu predstavu da to rade, zapravo vežbaju crtanje geometrijskih oblika, kvadrate, trouglove i slobodne linije, koji mogu biti i džinovski i mali, po kojima se može skakati i trčati i koji se mogu crtati u bilo kojoj boji. Krede su jedne od najpraktičnijih crtačkih materijala i lako se prenose, praktično ih svuda možemo nositi sa sobom. A podloga za crtanje ima – neograničeno mnogo.

Ako se pogreši, lako se, uz malo vode, forma može preobličiti i zamisao sprovesti do kraja u delo. Tako su deca crtala oblake, sunce, kuće, cveće, zamkove, drvorede, nebo, planinske vrhove, rakete koje su spremne da polete. Ubrzo, školsko dvorište bilo je uređeno na najlepši mogući način. A deci je čas – proleteo.

ŠKOLICA – IGRA ZA SVE GENERACIJE

Bilo je gotovo nezamislivo da, kada već deca imaju krede u rukama, ne nacrtaju poligon za čuvenu igru „školica” i da se sa velikim uživanjem ne takmiče u ovoj staroj igri, koja potiče još iz Rima i koja postoji u mnogo varijacija za igranje.

Mališani su na betonu iscrtali kvadrate i označili ih brojevima. Igrali su tako što jedan igrač stane ispred polja (počev od broja jedan) i u njega baci kamenčić. Zatim skoči na polje na jednoj nozi, odskakuće do zadnjeg polja, okrene se i, kada opet stane na polje broj 1, uzme kamenčić i iskoči van. Pobednik je, naravno, onaj ko prvi uspešno pređe sva polja.

Pored ostalog, deca su se igrala i hodanja po linijama. Nacrtala su nekoliko linija, pravih, krivih, otvorenih i zatvorenih. Hodali su po njima po sistemu peta–prsti. Ko je bio sasvim dobro koncentrisan i nije iskoračio – smatran je pobednikom.

Sjajan dan, zar ne?