Opet je izbor pao na Muzej čokolade – ovoga puta za učenike petog razreda. Imali su priliku da se upoznaju sa bogatom istorijom i tradicijom čokolade: od napitka na bazi kakaoa do modernih receptura.
Najuzbudljiviji deo ticao se radionice na kojoj su imali priliku da kao mali kulinari naprave sopstvene čokoladne poslastice.

Nastavnici Ira Tuba i Željko Zarić poveli su savremene petake na jedno neobično mesto: u Muzej čokolade u Beogradu. Ovo je jedan od najmlađih muzeja u prestonici, koji obiluje edukativnim sadržajima i čokoladnim specijalitetima.

ISTORIJA ČOKOLADE VEZUJE SE ZA PROSTOR SREDNJE AMERIKE

Devetnaestog maja učenici su otišli na organizovani izlet – do Muzeja čokolade, ali i više od toga: oni su pošli na jedinstveno putovanje kroz neobičnu istoriju i kulturu kakaoa, čija je prapostojbina Srednja Amerika.

Mališani su saznali da je kakao bio izuzetno značajna biljka za drevne civilizacije Maja i Asteka. Pre više od 1500. godina p. n. e. ovi narodi su konzumirali kakao na razne načine – sa vodom, medom, mlekom i čilijem. Smatrali su da od zrnca kakaoa nastaje i sam čovek. Čak su i svoja božanstva povezivali sa ovom biljkom, smatrajući da kakaovo zrnce stvara i čoveka.

Sve to su naučili u posebnoj prostoriji Muzeja čokolade koja je uređena kao prašuma. Imali su priliku da iz kamene glave majanskog božanstva dobiju sopstveno proročanstvo – izvlačili su kolačić sudbine, koji podrazumeva čokoladicu uz jednu poruku mudrosti.

ČOKOLADA U EVROPI I JUGOSLAVIJI I RECEPTI SAVREMENIH MALIŠANA

Naredne dve prostorije bile su tematske. Jedna se odnosila na to kako je čokolada došla u Evropu sa brodovima Kristofera Kolumba i kako je španska kraljevska porodica brzo zavolela „zrno iz Novog sveta”. Mešali su ga i sa orahom, karanfilićem, biberom i cimetom. A nekoliko vekova kasnije posebno je bila značajna „austrijska škola”, koja je iznedrila verovatno najpoznatiji čokoladni kolač svih vremena – saher.

Zatim je na red došla priča o čokoladi u Jugoslaviji: osnovci su slušali o čuvenoj jugoslovenskoj čokoladi „Olgi” sa Dorćola, istoriji čuvene „Rode”, ali i „Soko Štarka”, uz neizostavnu priču o nastanku čoko-banane.

A onda su na glavu stavili kulinarske kape i došli u specijalnu prostoriju koja služi za fotografisanje, ali i kao kulinarski atelje. Tu su petaci dobili mogućnost da i sami naprave čokoladu pažljivo prateći uputstva kustosa. Bilo je to pravo iskušenje: modelovati čokoladu i umakati prste u izuzetan belgijski preliv, pri čemu se čokolada ne sme jesti sve dok čokoladni modeli ne budu gotovi.

Uvek je tako sa čokoladom – iskušenjima nikad kraja. Pošto je ovaj recept sa visokim procentom kakaoa i vrlo malim procentom mleka i šećera, može se bez problema pojesti i u malo većim količinama.

Slatkoj priči nikada kraja. Zato nam uskoro sledi povratak u ovaj muzej!