Učenje osnovnih matematičkih pojmova uz angažovanje čitavog tela kroz fizički pokret može poboljšati matematičke performanse kod dece (Beck et al., 2016).

Danas se aktivno istražuju mogućnosti za ažuriranje i unapređenje kvaliteta obrazovanja dece školskog uzrasta. U ovom uzrastu, usvajanje osnovnih matematičkih pojmova treba organizovati tako da deca uvide da matematika ne postoji sama po sebi, već da matematički pojmovi odražavaju veze i odnose svojstvene predmetima koji ih okružuju.

Rezultati velikog broja istraživanja (Hillman et al., 2005; Pesce, 2012; Vazou, Skrade, 2016; Donnelly et al., 2016) ukazuju na to da što su raznovrsniji pokreti i kretanja, više informacija dolazi do mozga, a time i do intenzivnijeg intelektualnog razvoja deteta. Poznati pedagozi od davnina do današnjih dana ukazuju na to da je kretanje najvažnije sredstvo za upoznavanje sveta oko nas. Tokom motoričkih aktivnosti deca aktivno percipiraju nove predmete i njihove osobine. Zbog toga ne treba ograničavati aktivnosti u školi na samo jedan vid aktivnosti. Što su različitiji zahtevi po pitanju aktivnosti i didaktičkih materijala, to će one biti i efektnije. Što više informacija dete dobije putem svojih čula, to će njegov razvoj biti uspešniji i svestraniji. Svaka matematička aktivnost može uključivati motoričke vežbe i igre tako da deca imaju priliku da se aktivno kreću tokom aktivnosti.

Rezultati istraživanja (Beck et al., 2016) ističu da mnoga deca ostvaruju bolje rezultate iz matematike kada su njihova tela tokom aktivnosti u pokretu. „Deca saznaju više ako se kreću i koriste celo telo za učenje”, kaže istraživač i profesor Jacob Wienecke sa Univerziteta u Kopenhagenu. „U poređenju sa prethodnim studijama koje su pokazale da intenzivna fizička aktivnost može poboljšati rezultate učenja, uspeli smo da pokažemo da su aktivnosti nižeg intenziteta jednako efikasne ili čak efikasnije sve dok je pokret integrisan u taj predmet.”

Nakon samo šest nedelja istraživanja, sva deca su postigla bolje rezultate na standardizovanom testu. Deca čije su aktivnosti uključivale i pokretanje celog tela ostvarila su bolje rezultate. Njihov učinak je pospešen za 7,6% i dvostruko poboljšan u odnosu na kontrolnu grupu koja je aktivnosti iz matematike obavljala bez motoričkih aktivnosti. Svi podaci prikazanih istraživanja ukazuju na to da su motoričke veštine snažan pokazatelj budućeg razvoja dece.

Kroz učenje pokretom deci omogućavamo da usvajaju znanja kretanjem u prostoru; metodama igre razvijaju različite misli, osećanja i ideje. To se prenosi i na kritičko mišljenje, fond reči, analiziranje i spretnost u rešavanju problema. Razvoj motoričke inteligencije povećava razvoj drugih sposobnosti u različitim područjima: matematika, čitanje, grafomotoričke sposobnosti i sl. Tempo i brzina pokreta, usmerenost i koordinacija celog tela čine dobro organizovani psihomotorni sistem deteta. Samim tim, i ciljevi matematičkog obrazovanja definisani su u skladu sa zahtevom da se stvore uslovi za aktiviranje dece u svakodnevnim životnim situacijama, igrama i ostalim aktivnostima (stvaralačko-izražajnim, umetničkim, govornim, sportsko-rekreativnim, društvenim i sl.).

Neophodna je dobro organizovana podsticajna sredina u kojoj će deca ostvariti svoj pun potencijal tako što će kroz samostalno otkrivanje moći da eksperimentišu, upravljaju, posmatraju, opažaju, razlikuju i otkrivaju svet koji ih okružuje (oblike, veličine i boje; fizička svojstva predmeta koji ih okružuju; odnose među predmetima i pojavama da bi došli do novih logičko-matematičkih saznanja), da postavljaju drugima zadatke, uočavaju logičke posledice, razumeju i koriste početne matematičke operacije pridruživanja i procenjivanja; razvijaju osećaj da su sposobna da reše postavljene probleme i zadatke; primenjuju didaktička sredstva u rešavanju problema i slično.

Matematikom se bave ljudi. To je društveni fenomen i deo ljudske kulture. Svako dete ima urođenu sposobnost da rešava probleme i osmisli svet kroz matematiku. Učenje matematike počinje od rođenja, još dok dete otkriva svet oko sebe. Deca školskog uzrasta spontano pokazuju interesovanje za različite matematičke kategorije: količina, oblik, vreme, prostor, dok im motoričke aktivnosti pomažu da bolje opažaju predmete i orijentišu se u različitim situacijama, da ih nauče i povežu jedne s drugima. Životna sredina je bogati resurs za angažovanje u oblasti matematike, naročito kada se pruži mogućnost da se matematički jezik i matematički način rešavanja sluša i primenjuje u svakodnevnim situacijama.

Na osnovu svega navedenog, očigledno je da nam se pruža niz prilika da sveobuhvatnije nastavimo da istražujemo i pokušamo da razumemo veze između motoričkih veština, kretanja i matematike. Rezultati dobijeni novim istraživanjima mogli bi nas dovesti u poziciju da stvorimo nove, efikasnije korelacije koje strateški integrišu formiranje motoričkih i kognitivnih veština i olakšavaju deci da se pripreme za buduće uspehe. Evidentno je da kod dece moramo podsticati fizičku aktivnost, grubu i finu motoriku i kompleksne pokrete i time doprinositi razvoju njihovih različitih veština, a samim tim i matematičkih. Pomaganje deci da razviju fine motoričke veštine i povećaju razumevanje osnovnih matematičkih pojmova jesu dva veoma važna cilja u početnom periodu vaspitanja i obrazovanja. Ove mogućnosti za učenje će pomoći deci u njihovom svakodnevnom životu i pripremiti ih da lakše savladaju naprednije matematičke pojmove u svom budućem obrazovanju.