Časovi geografije su uvek inspiracija. A jedan od najzanimljivijih časova održao je Aleksa Dinulović, učenik II-5 Savremene gimnazije.

U ulozi nastavnika se snašao izuzetno dobro, a znanje koje je pokazao podstaklo je osnovce na kreativno razmišljanje i igru.

Osnovci su dobili priliku da na drugačiji način saznaju nove činjenice i obogate svoja znanja iz oblasti geografije, dok je učenik u ulozi nastavnika stekao novo i značajno iskustvo u svom obrazovanju.

Aleksa je stečena znanja iz geografije i iskustva iz školske klupe preneo na svoje mlađe drugare. Opisao im je način na koji se geografija uči u Savremenoj gimnaziji i govorio im o različitim aspektima ovog zanimljivog predmeta: reljefu, atmosferi, tektonskim pokretima. Slično kao u osnovnoj školi, časovi često podrazumevaju studije slučaja, kvizove i projektne zadatke.

GEOGRAFIJA SE UČI U SPREZI SA DRUGIM PREDMETIMA

Prezentovanje geografije na drugačiji način jednako je zabavno i u Savremenoj osnovnoj školi i u Savremenoj gimnaziji. Umesto učenja „suvoparnog gradiva”, što je čest slučaj u osnovnim školama, gradivo geografije se povezuje sa drugim predmetima.

Tako se često geografija, koju predaje nastavnica Nevena Matejić, zapravo prepliće sa drugim naukama kao što su istorija ili informatika. Preplitanje predmeta ne samo da je zanimljivije i prijemčivije već učenicima oštri znanje i jača pamćenje. Jedan od časova podrazumeva da učenici naprave video-projekat na određenu temu.

Oni imaju punu slobodu da sami odaberu stil i literaturu, pod uslovom da sve bude istorijski i geografski tačno. Po pravilu budu veoma kreativni i naprave brojne video-priloge. Umesto da sve uče čitajući udžbenik, oni kroz istraživanje sebi i svojim drugarima dočaraju lekciju, nauče nešto novo i odlično se zabave.

Primer uspešnog video-projekta predstavlja onaj koji se ticao tri industrijske revolucije. Najvažnije je bilo objasniti geografski kontekst. Ali, za to je bilo neizbeženo doći do tačnih istorijskih i geografskih podataka. Dok je način pripovedanja i oblikovanja videa u potpunosti prepušten učenicima.

VRŠNJAČKA EDUKACIJA KROZ DRUŠTVENU GEOGRAFIJU

Posebno zanimljiv način učenja geografije u Savremenoj gimnaziji, o čemu je Aleksa govorio osnovcima, jeste učenje kroz predmet Društvena geografija.

Na oglednim časovima učenici uče kroz sopstveno iskustvo tako što „postaju” deo određene kulture. Naime, čas se sprovodi u vidu kreativne radionice na kojoj su se učenici podeljeni u parove. Svaki od parova simulira jedan tip stanovništva koje pripada drugoj religiji. Pa tako, na primer, jedni prezentuju hrišćanstvo, drugi budizam, treći islam, a četvrti hinduizam.

Parovi – predstavnici stanovništa – istražuju kako bi što više naučili o sebi i to kasnije mogli predstave odeljenju. Zapravo, oni se upućuju u osobenosti drugih kultura i oplemenjuju svoje znanje. Za ovakva istraživanja poželjno je da koriste mnogobrojne izvore o Bibliji, Kuranu, Tipitaki i Šruti.

Na kraju je naglašen zajednički stav o tome da smo svi jednaki u svojoj različitosti, čime se prenosi poruka mira, tolerancije i uzajamnog poštovanja. Učenici dobijaju jasnu sliku u kom se geografskom i istorijskom podneblju određena kultura razvijala i tako kreiraju znatno kompletniju sliku od one koju bi dobili da su proučavali samo jedan predmet.