Knjiga može služiti kao vozilo koje će nas odvesti na dugu avanturu i nepoznatu destinaciju. Ona može biti prijatelj, inspiracija, učitelj.  Savremeni osnovci vole da čitaju knjige i o tome diskutuju. Dvadeset i osmog februara su na času srpskog jezika obeležili Nacionalni dan knjige. 

Na časovima srpskog jezika i književnosti učenici sedmog razreda razgovarali su o značaju biblioteka u savremenom digitalnom svetu. Učenici su se izjašnjavali o tome koliko čitaju i gde najčešće nabavljaju knjige. Budući da su Savremeni osnovci digitalno pismeni, neretko koriste digitalna izdanja udžbenika, ali i lektiru čitaju sve više u digitalnoj formi.

Na času srpskog jezika i književnosti posvećenom Nacionalnom danu knjige i danu Narodne biblioteke, učili su na koji način je najbolje pristupati digitalnom fondu Narodne biblioteke Srbije, koji je izuzetno bogat.

Za one koji su želeli da znaju više o Narodnoj biblioteci Srbije, nastavnica je donela i monografiju znamenitog istoričara Dejana Ristića ,,Kuća nesagorivih reči: Narodna biblioteka Srbije 1938-1941”, koju su učenici prelistavali i čitali o bogatoj istoriji ove znamenite ustanove. Ujedno su i komentarisali koji tip čitanja im najviše odgovara, sa knjigom u ruci ili tabletom.

Učenička iskustva su podeljena, ima onih koji vole da osete ,,miris papira” kako kažu, ali i ima i onih koji vole digitalne platfome upravo zbog njihove stalne dostupnosti.

SAVREMENI UČENICI RAZVIJAJU LJUBAV PREMA ČITANJU

U Savremenoj nam je, osim praćenja plana i programa u vezi sa predmetom, veoma važno da učenici na časovima steknu široku kulturu koja ima direktne veze sa onim što uče, stoga su ovakvi časovi od izuzetne važnosti.

Časovi srpskog jezika na kojima se obrađuje lektira su posebno pogodni za nove metode obrade i provere znanja. A naročito kada se čita jedno ovako zanimljivo i kvalitetno delo kao što je zbirka priča (ili kaža) “Kaljavi konj” Vesne Aleksić, a koja se čita u 6. razredu.

“Kaljavi konj” se bavi slovenskom mitologijom na deci pristupačan, zanimljiv način. Knjiga je podeljena na 12 poglavlja, koliko ima meseci u godini. Na taj način opisan je jedan godišnji ciklus života, verovanja, običaja i obreda Starih Slovena. Svakim mesecom u godini je “gospodario” jedan bog, a Sloveni su, poštujući ga, zapravo pokazivali u kolikom skladu sa prirodom žive.

Krajnji ishod ovog časa je pravljenje zajedničkog “Slovenskog kalendara”, koji su sačinili učenički radovi. Učenici su imali zadatak da pročitaju jednu priču koja se odnosila na mesec u kojem su rođeni, i tako su se formirali u grupe. Svaka grupa je trebalo da što kreativnije i zanimljivije prikaže svoj mesec, odnosno priču iz knjige.

Na taj način su šestaci proveravali svoje znanje o mitologiji koje su stekli čitajući knjigu, istraživali na internetu pomalo, družili se i zabavljali. Svi radovi su potom okupljeni zajedničkim koricama.

Kao moguća motivacija i pomoć u razvijanju sopstvenih ideja, korišćene su i kratke animirane epizode o slovenskim bogovima sa Jutjub kanala “Lug Velesa”.

Na časovima srpskog je uvek lepo!