Savremena osnovna škola je oktobar proglasila mesecom brige o mentalnom zdravlju i u sklopu toga sprovodi radionice na temu prevencije nasilja, bezbedne upotrebe interneta i razgovor psihologa sa učenicima. Pošto se 10. oktobar obeležava kao Svetski dan mentalnog zdravlja, učenici šestog razreda, zajedno sa školskim psihologom, u okviru popodnevnih aktivnosti škole izradili su pano na temu ispoljavanja emocija pod nazivom Aktivnosti za dobro raspoloženje.

Na ovaj način učenici se pozivaju da otvoreno razgovaraju o svojim osećanjima, da ih prepoznaju i ispolje. Podstiče se rezilijentnost, emocionalna pismenost i briga o mentalnom zdravlju kod učenika.

Na jednom delu panoa nalaze se koverte sa citatima i porukama o tome šta učenici da rade kada se osećaju tužno i nemotivisano, zabrinuto, uznemireno i pod stresom, odnosno ljuto. U zavisnosti od toga kako se osećaju, učenici mogu da sa panoa uzmu poruku iz one koverte koja odgovara njihovom raspoloženju.

Na drugoj strani panoa nalazi se Kanta za brige i sve što te muči, gde učenici mogu da ubacuju papiriće na kojima su napisali svoje probleme. Takođe, pored kante mogu da napišu ili nacrtaju sve što ih muči.

Upravo zbog važnosti mentalnog zdravlja i sve izraženije potrebe da se o problemima govori i radi na njihovom rešavanju, Savremena osnovna škola je oktobar proglasila mesecom brige o mentalnom zdravlju. U sklopu toga sprovode se još i radionice sa učenicima i roditeljima na temu prevencije nasilja.

Planirani su radionica na temu digitalnog nasilja i bezbedne upotrebe interneta, kao i individualni razgovori psihologa sa svim učenicima starijih razreda.

RAZGOVOR SA ŠKOLSKIM PSIHOLOGOM KATARINOM MLADENOVIĆ

Na koje načine se u školi obeležava oktobar kao mesec brige o mentalnom zdravlju i kako su deca reagovala na zadate teme i aktivnosti?

Obeležavamo ga kroz različite aktivnosti. Jedna od prvih aktivnosti bila je zajednička izrada panoa ‘Aktivnosti za dobro raspoloženje’, koji je izložen na prvom spratu škole i stoji kao svakodnevni podsetnik i pomoć učenicima kako da se nose sa različitim osećanjima koja proživljavaju. Podseća ih da je u redu imati različita osećanja, da je u redu da ta osećanja ispolje i nudi im načine kako da to urade. Učenicima je ova aktivnost veoma zanimljiva, često provode vreme ispred panoa pokušavajući da iščitaju većinu ceduljica sa predloženim aktivnostima koje tu stoje. Takođe im je bilo interesantno dok smo pripremali materijale za pano, jer su samostalno istraživali citate i aktivnosti koji mogu biti korisni za ispoljavanje i kontrolu različitih emocija.

Pored toga, učenici starijih razreda tokom oktobra sa psihologom imaju predavanje o vršnjačkom nasilju i o tome kako da reaguju u slučaju da su žrtve ili svedoci nasilja. Učenici na ovim predavanjima rado dele svoja iskustva i primere koji su se njima dešavali. Analiziraju šta su tada pogrešno uradili i da li bi se sada, kada imaju sve ove informacije, drugačije poneli. Najinteresantnija stvar sa ovih predavanja jeste što je veliki broj učenika iznenađen kada čuje šta sve može biti nasilje i mislim da će upravo to što su dobili dodatne informacije o tome pomoći da sami više ne primenjuju oblike ponašanja koji mogu dovesti do nasilja.

S obzirom na to da učenici veliki deo slobodnog vremena provode na društvenim mrežama i internetu, psiholog će im održati i predavanje o bezbednoj upotrebi interneta. Ova predavanja planirana su tako da kroz realne primere sa interneta učenici sami procene da li je takav način upotrebe interneta bezbedan ili ne, nakon čega ćemo zajedno izlistati pravila bezbedne upotrebe. Smatram da će im ovo predavanje biti najzanimljivije jer u njemu na neki način govorimo ‘njihovim jezikom’ i govorimo o onome što im trenutno najviše i zaokupira pažnju.

Mesec brige o mentalnom zdravlju biće obeležen i kroz individualne razgovore psihologa sa učenicima kako bi svi dobili priliku da otvoreno razgovoraju o sebi, svojim problemima, potrebama i željama. Zasad učenici rado dolaze i iznose svoje probleme. Što je najbitnije, dolazak kod psihologa ne doživljavaju kao kaznu, već kao način da potraže pomoć i da im se pomogne.

Kažu da nema zdravlja bez dobrog mentalnog zdravlja. I prva pomisao koja se dovodi u vezu s tim jeste jačanje samopouzdanja. Međutim, tu potpada i niz aspekata koji imaju veze sa očuvanjem mentalnog zdravlja mlade populacije.

Mentalno zdravlje dece u školskom uzrastu je jedan od veoma važnih činilaca celokupnog blagostanja dece. Školski period predstavlja period koji u velikoj meri formira našu ličnost i to kako ćemo se ponašati kao odrasli. Kako je dete prihvaćeno u odeljenju, kako doživljava dobre ocene, kako doživljava loše ocene, kako se nosi sa kritikom, sa razvojnim konfliktima i bori za svoje mesto u grupi, kako će reagovati na pritisak u vezi sa učenjem, ali i onaj vršnjački – sve ovo uticaće na to kakvu će sliku o sebi dete formirati. Ako na ovom uzrastu decu naučimo da je važno brinuti o mentalnom zdravlju i pričati o svemu što nas muči, to u velikoj meri smanjuje rizik od javljanja depresije i izolacije kod mladih, anksioznosti, paničnih napada, ali i odavanja većim porocima kao što su alkoholizam, zloupotreba psihoaktivnih supstanci, zavisnost od interneta i delikventno ponašanje.

Zbog čega je Savremena podsticajno mesto za očuvanje mentalnog zdravlja?

U našoj školi se, pre svega, radi na poštovanju individualnih karakteristika i potreba svakog deteta. Deca su slobodna da izraze svoje mišljenje, svoje ideje, svoje potrebe i da za to budu adekvatno pohvaljena i nagrađena. Kroz različite predmete u Savremenoj se obrađuju teme koje direktno utiču na razvoj socijalno-emotivnih kompetencija mladih (veština rešavanja problema, emocionalna pismenost, asertivna komunikacija, empatija, životne veštine, kolektivna solidarnost). Nastava se odvija tako da se podstiče dečja kreativnost i stvaralaštvo, što je takođe jedan od važnih činilaca za očuvanje mentalnog zdravlja. Umesto da gušimo dečju kreativnost i talente, mi se trudimo da ih što više razvijamo i podstičemo kroz mnogobrojne sekcije i slobodne aktivnosti koje škola nudi, ali i kroz vannastavne aktivnosti u vidu čestih izleta i boravka u prirodi, kao i kroz savremeni pristup nastavi i nastavnim temama koje su deo redovnog školovanja.

U školi se neguju zajedništvo i timski duh, otvorena komunikacija. Učenici su slobodni da se obrate svakom zaposlenom u školi ukoliko imaju neki problem i zajedničkim snagama se radi na njegovom rešavanju. Kroz česte posete psihologa časovima i individualne razgovore neguje se odnos poverenja sa učenicima.

Razmišljanje učenika o mentalnom zdravlju ohrabruje i uliva nadu

PROČITAJTE ŠTA SU SAVREMENI OSNOVCI IMALI DA KAŽU NA TEMU ZAŠTO JE VAŽNO MENTALNO ZDRAVLJE I ZAŠTO BI O TOME TREBALO DA SE GOVORI U ŠKOLI?

Ja mislim da bi svako dete trebalo da više vremena posveti mentalnom zdravlju i razmišlja o tome. Nije lepo vršiti nasilje jer nekoga možemo da povredimo, da ugrozimo čak i nečiji život. Da bismo ostali mentalno zdravi, potrebno je da stalno razvijamo naše psihološke potencijale. Dešava se da dete koje je ugroženo više ne želi da ide u školu. Da govori mami i tati da je bolesno, čula sam izgovore: ‘boli me stomak’, ‘boli me glava’, pa čak i ‘boli me kosa’. A i mene su u staroj školi zadirkivali i to sam osetila. Ali, ako vas neko uvredi, to samo ignorišite, slušajte svoje roditelje kako vam oni kažu ili sami sebe poslušajte. To je moje mišljenje. Moramo da budemo jaki i ne smemo da dozvolimo da nas neko provocira, zadirkuje, udara i tako dalje.

Natalija Nikolić

Deca bi najviše trebalo da se paze na internetu zbog ‘onlajn-bulinga’. To može da dovede do ogromnih posledica, da učini da deca ne vole sama sebe, da pomisle da nisu dovoljno dobra za ovaj svet… Žrtve, odnosno oni koji su ugroženi, uglavnom su mentalno slabi i nesigurni. Njih ne treba vređati, jer ko zna koliko im je teško u kući zbog nečega i koliko imaju stresa i zato treba govoriti o tome kako ne bi dolazilo do problema.

Jelena Mitrović

Mislim da je najvažnije da smo svi mentalno zdravi kako ne bi došlo do nekog nasilja. Najvažnije je da, ako imamo nekog dečaka ili devojčicu sa nekim problemom, da se mi posvetimo njemu kako bi on mogao da se razvija, da mu koliko možemo pomognemo i da se združimo s njim. Nikako da ga vređamo. I jednostavno da se na vreme ukaže na njegovo stanje. Da budemo podrška tom dečaku ili devojčici, da bi oni mogli što više da se uklope među nas, da bismo se svi družili i da ne bi došlo do nekih katastrofalnih posledica.

Dušan Šušilović

Mentalno zdravlje je bitno kako za pojedinca, tako i za celu grupu zato što, kada jedan pojedinac ima problem, treba celo društvo da mu pomogne da reši taj problem. Važno je da se u školi, ali i svuda priča o tome jer tako pomažemo jedni drugima, pa će svet biti bolji.

Andrea Beštić

Važno je da brinemo o drugima zato što, ako se ne ponašamo lepo prema nekom, možemo stvarno da ga povredimo i to može da ostavi posledice, na primer, da oni izgube prijatelje ili da se osećaju tužno kada dolaze u školu. Nije dobro da budemo loši prema drugima zato što nikad ne znamo, na primer, kakav je njihov život, šta im se dešava kod kuće i možda to samo dodaje stres i tugu.

Divna Milić

Pogledajte galeriju: