Povodom Međunarodnog dana maternjeg jezika, učenici petog razreda dobili su zanimljiv istraživački projekat koji je, između ostalog, podrazumevao da sastave listu najlepših reči svog jezika.

Oni su napravili i kreativni pano koji će nas podsećati na važnost i lepotu srpskog jezika i koji je moguće dodatno dopunjavati u budućnosti.

Maternji jezik je jezik koji učimo od detinjstva usvajanjem reči iz porodice i šireg okruženja. On je sastavni deo našeg identiteta i direktan izraz naše kulture. Međutim, brza komunikacija doprinosi da maternji jezik postane siromašniji. Kada je u pitanju srpski jezik kao maternji, lingvisti često skreću pažnju da je on sve više ugrožen, pre svega, dominantnim engleskim jezikom.

Upotreba engleskog jezika trenutno ugrožava čak i jezike sa ozbiljnom tradicijom – francuski, nemački, italijanski. Zato su ovaj veoma važan projekat naši učenici prihvatili sa velikim interesovanjem i posvetili mu mnogo truda.

IZLOŽBA NAJLEPŠIH SRPSKIH REČI

Ovogodišnju mini-izložbu povodom Međunarodnog dana maternjeg jezika napravili su učenici petog razreda. Njihov zadatak je bio da pronađu i odaberu zanimljive činjenice o jeziku uopšte (na sajtu „Jezikofil”), kao i da sastave listu najlepših reči svog jezika uz objašnjenje zašto im je ta reč lepa. Posle toga je materijal odštampan i napravljen je pano u školskom holu.

Na panou postoje dva pitanja: „Šta znaš o svom maternjem jeziku?” i „Koja je najlepša reč tvog maternjeg jezika?”.

Izložba je svojevrstan odgovor na njih, ali i poziv da svi drugi odgovore (ostavljeni su prazni papirići) i postave svoju omiljenu reč.

Kao motivacija učenicima, predočen im je čuveni citat Vuka Stefanovića Karadžića: 

Jezik je hranitelj naroda. Dokle god živi jezik, dokle ga ljubimo i počitujemo, njim govorimo i pišemo, pročišćavamo, dotle živi i narod, može se među sobom razumijevati i umno sajedinjavati, ne preliva se u drugi, ne propada.

DAN MATERNJIH JEZIKA ZA KULTUROLOŠKU RAZLIČITOST

Međunarodni dan maternjeg jezika ustanovljen je 2000. godine kako bi ukazao na lingvističku i kulturološku različitost i multilingvizam. A za dan kada će se čitava planeta prisetiti važnosti maternjeg jezika određen je baš 21. februar zbog nemilog događaja koji se odigrao 1952. godine.

Naime, to je sećanje na studente koji su 21. februara te godine stradali u Daki u Istočnom Pakistanu, danas Bangladešu, jer su protestovali zbog toga što njihov maternji jezik nije proglašen za zvanični. Posle toga je Generalna skupština Uneska proglasila Dan maternjeg jezika, apelujući da su najviše ugroženi jezici sa malim brojem govornika, posebno ako njihova društva nemaju visoke standarde ili institucije.