Odeljenje II-1 je u saradnji sa roditeljima organizovalo posetu Muzeju čokolade. Učenici su doživeli predivno iskustvo gde su uživali, naučili nešto novo, oprobali razne vrste čokolade, napravili sopstvene čokolade i na kraju dobili diplome. Malo je reći su ih ova poseta i ambijent muzeja očarali.

Savremeni osnovci su posetili nesvakidašnji Muzej čokolade na Dorćolu, koji obiluje edukativnim sadržajima, čokoladnim specijalitetima i tajnim receptima.

Čokolada je na ceni još od daleke prošlosti a drugaci su imali prilike da se upoznaju sa kompletnom istorijom te čarobne poslastice, njenim počecima u ljudskoj upotrebi, njenim početkom upotrebe na Evropskom tlu, početkom upotrebe u našoj zemlji, načinom pravljenja, načinom konzumiranja, lekovitim svojstvima.. jednostavno sa svim što se tiče čokolade.

Otkrili smo tajni recept savršene čokolade ali ćemo sačuvati tajnu 🙂

Kako je kakao otkriven u južnoj Americi prva soba Muzeja Čokolade koju su učenici posetili uređena je kao prašuma. U ovoj prostoriji učenici su videli kako izgleda plod kakaa od koga kasnije nastaje čokolada.

Sledeća soba Muzeja Čokolade je posvećena dolasku kakaa u Evropu, pa je ta soba nameštena u stilu sobe iz tog vremena sa mnoštvom eksponata. U ovoj sobi nalaze se eksponati koji su se koristili za preradu kakaa i pravljenje čokolade u ranom periodu.

Priča o dolasku kakaa u Evropu učenike je ostavila bez teksta. Interesantne legende koje su nepomično sa uživanjem slušali probudile su njihovu znatiželju. Sa velikom pažnjom upijali su svaku reč i naučili da je prva interakcija Evropljana sa kakaoom sa srednjoameričkog podneblja započela tokom četvrtog i poslednjeg putovanja Kristofera Kolumba u Novi svet. Stigao je je u Nikaragvu 1502., gde je primetio da domoroci koriste neobična zrna kao oblik valute. Ne znajući mnogo o tome, poneo ga je u Evropu.

Kako se naseljavanje novog sveta pojačavalo, španski sveštenici su počeli da ostvaruju više kontakata sa domorocima, a od njih su videli da kakao zrna prerađuju i koriste Azteci i Maje kao piće koje je za njih imalo veliki religijski značaj.

Tajna pravljenja recepata širila se ka Belgiji i Engleskoj i ove zemlje su osmislile svoje recepture i počeli da praktikuju originalne domaće ideje pri pravljenju čokolade. Belgijska čokolada i danas se smatra najvećim užitkom, a iskazivanje ljubavi u Evropi sedamnaestog veka često je uključivalo i čokoladni poklon. Što se zadržalo i do danas.

Zatim je na red došla priča o čokoladi na našim prostorima. Osnovci su slušali o čuvenoj jugoslovenskoj čokoladi „Olgi” sa Dorćola, istoriji čuvenog „Soko Štarka”, uz neizostavnu priču o nastanku čoko-bananica.

Pred kraj ekspedicije učenici su namestili kulinarske kape i kročili u kulinarski atelje. Tu su dobili mogućnost da i sami naprave čokoladu pažljivo prateći uputstva kustosa. Bilo je to pravo iskušenje: modelovati čokoladu i umakati prste u izuzetan belgijski preliv, pri čemu se čokolada ne sme jesti sve dok čokoladni modeli ne budu gotovi.

Ovoj slatkoj avanturi je nažalost morao doći kraj ali smo sigurni da će Savremeni učenici biti česti posetioci Muzeja Čokolade.