Detinjstvo je, kako mnogi smatraju, najlepši period u životu, o kojem su ispevane brojne pesme i ispričane mnoge priče.

Savremeni učitelji i nastavnici došli su na ideju da podsete učenike da kroz detinjstvo svi neminovno prolaze i u tom periodu stiču kvalitetna znanja za ceo život.

Kroz izložbu sopstvenih fotografija – iz detinjih dana – učitelji i nastavnici su na originalan način predstavili učenicima sebe kao decu i đake. Mališani ih već dobro poznaju kao odrasle osobe, ali je posebno zanimljivo bilo da ih upoznaju iz perspektive u kojoj se sami nalaze. Šta su voleli, kako su se družili, kojim igračkama su se igrali, kako su izgledali grad i zemlja u kojoj su odrastali – pitanja su koja se neminovno postavljaju uz ove fotografije.

Učenici su tako otkrivali i deo istorije. Sve ono što se, možda, ne može naučiti putem interneta, već jedino posredstvom ličnog iskustva – bilo je za njih isto što i učenje lekcije. Ovo i jeste bilo neobično predavanje, kroz iskustvo.

DETINJSTVO NIKADA NE ODLAZI

Učenici su najpre, bez potpisanih imena pokušali da otkriju ko je, uopšte, njihova učiteljica ili nastavnica. Dobro su se pomučili i često smejali, jer nisu očekivali takve transformacije. Shvatili su da su svi nekada bili đaci, da su svi prolazili kroz sve one faze i promene koje detinjstvo nosi. I da su svi izrasli u zrele i pametne individue, koje danas rade sa decom.

Škola je, naravno, povezana sa detinjstvom i odrastanjem.

Kakvi su đaci bili njihovi današnji učitelji i nastavnici? Da li su neke od predmeta posebno voleli, i koje?

Oko čega su imali poteškoća, na koji način se tada učilo, s kim su se družili i na koji način?

Sve ovo su pitanja koja su deca u zanimljivom razgovoru postavljala onima koji ih u Savremenoj uče i brinu o njima.

„SVI SMO MI NEKAD BILI ĐACI” ILI PEDAGOGIJA KROZ IGRU

Važno je da sačuvamo dete u sebi i kada odrastemo! To je ona važna komponenta za svakoga ko se bavi pedagoškim radom – da nikada ne zaboravi i ne izgubi dete u sebi. Tako će bolje razumeti potrebe deteta i lakše sprovoditi određeni nastavni program, prilagođavajući ga svakoj individui, odnosno dečjoj ličnosti.

Projekat „Svi smo mi nekad bili đaci” inicirala je učiteljica Danica Nikolić i zamišljen je upravo kao jedna pedagoška praksa, pri čemu deca uče otkrivajući svet iza slike lika. Tako se povezuju i zbližavaju sa učiteljima i nastavnicima. Uviđajući da je detinjstvo jedno polje zajedništva svih ljudi, bez obzira na to što su neki od njih – porasli.